Ova vrsta kobasice je vrhunski specijalitet proizveden od najkvalitetnijeg mesa umešanog sa začinima. Pretpostavlja se da potiče još iz doba Turaka. Za spravljanje peglane kobasice najčešće se koriste pažljivo odabrani komadi kozijeg, ovčijeg i junećeg mesa, odnosno “posne“ vrste mesa. Za mnoge najbolje je magareće meso. Nikako se ne koristi svinjsko meso iz dva razloga: prvi – jer se lako i brzo kvari, a drugi je vezan za poreklo iz turskog doba, odnosno pogodovanju za ishranu muslimana. Meso se odvaja od svih žila, masnoća, loja i drugih neželjenih primesa (znači ide samo najkvalitetnije meso), melje se i umešava sa začinima.

Peglana mora biti ljuta ili najmanje diskretno ljuta, jer njena magija je baš u ljutini, specifičnosti i različitosti ukusa.

Kobasica se nakon punjenja vezuje u obliku slova U i suši na promaji. Prija im pirotska klima, optimalna temperatura treba da bude između minus pet i plus pet stepeni, bez vlage i velikog mraza. Zato je za pravljenje “peglane“, najbolji period kraj novembra – kraj decembra. Tokom perioda sušenja, kobasice se svaka dva-tri dana peglaju (najčešće flašom) – zbog čega se i zovu peglane, nakon čega dobiju oblik potkovice. Tako se iz kobasice izbacuje voda i obezbeđuje njega dugotrajnost.

Za peglanu kažu da je pirotska vijagra, s obzirom na to da predstavlja pravu energetsku bombu, obiluje punim ukusom zaokruženim plemenitom ljutinom različite snage i trajanja.

Ukusi zrelog, mošusnog mesa koji muškarcima ulivaju snagu a ženama donose nemir, ređaju se jedan za drugim. Sa pirotskim ćilimom i kačkavaljem predstavlja “pirotsko sveto trojstvo” ukusa, mirisa i boja staroplaninskog podneblja.

Bez konzervansa, aditiva, veštačkih boja, bez termičke obrade i izlaganja kancerogenom dimu. Ovo je potpuni ekološki proizvod.